Najveći simbol Kambodže, a ujedno i najveći religijski hram na svetu – Angkor Wat je glavni razlog zašto skoro 3 miliona ljudi godišnje poseti ovu zemlju.
Istraživajući na koji način se može obići Angkor Wat, nekoliko opcija se uvek provlačilo: tuk-tuk, skuter i kombi.
Obilaženje kompleksa peške (što mi je bila prvobitna zamisao) je apsolutno nemoguće. Želela sam neki jedinstveni način, gde neću morati stalno da budem okružena masom ljudi, kako bih imala slobodu da idem svojim tempom.
Nakon dolaska u hotel u Siem Reap-u, radnik na recepciji mi je rekao da mogu kod njih da iznajmim bicikl, ukoliko hoću da obilazim grad. Tada mi je sinula ideja – pa da, obići ću ceo kompleks Angkor Wata biciklom!
I evo kako je izgledao taj dan, koji se ispostavio kao jedan od najlepših trenutaka mog putovanja po Kambodži.
Iznajmljivanje bicikla
Kao što sam već rekla, bicikl sam iznajmila direktno u svom hotelu u Siem Reapu. Cena? Smešnih $5 za ceo dan. Tražila sam da bude dobar bicikl koji će biti dovoljno udoban za ono što me čeka. Rekli su mi da ništa ne brinem i da će me bicikl čekati uveče ispred hotela. Čak su me i obavestili kada je stigao, da proverim da li mi sve odgovara, i da li možda želim drugi. Kakvi sjajni ljudi!
Bicikl je bio nešto između treka i mountain bike-a, i uz njega sam dobila sve što je potrebno. Dali su mi i mapu kompleksa, kako bih se lakše snašla, i predložili kojim redom da obilazim hramove.
Plan je bio da krenem oko pola 5 ujutru, kako bih stigla u kompleks na spektakularan izlazak sunca.
Jutarnja magija – polazak pre izlaska sunca
Krenula sam iz hotela oko 4:45 ujutru, jer mi je cilj bio da uhvatim izlazak sunca nad Angkor Watom. Siem Reap u to doba još spava, a ja pedalam po tihim i mračnim ulicama, uz blagi povetarac i onaj poseban osećaj da svet još nije potpuno budan. Taj osećaj slobode na biciklu je nešto što svako treba da doživi.
Od centra grada do glavnog ulaza u Angkor Wat treba oko 30 minuta lagane vožnje, uz obavezno zaustavljanje na kontrolnoj tački gde se kupuje ili pokazuje ulaznica. Ja sam svoj Angkor Pass kupila dan ranije, što je odličan trik za izbeći jutarnju gužvu. Karta se može kupiti online za 1, 3 ili 7 dana.
Angkor Wat u zoru – predstava za pamćenje
Stižem, prislanjam bicikl o neko drvo i zaključavam ga, a onda se pridružujem tihoj povorci ljudi koji pešače prema jezeru ispred glavnog hrama. Nebo menja boje, od tamnoplave do ružičaste i narandžaste, dok se silueta Angkor Wata preslikava na vodi. To je jedan od onih prizora koje fotografije nikada ne mogu potpuno preneti.
Ako mislite da ćete izbeći gužvu tako što ćete doći rano – nećete! Svi razmišljaju isto, i svi žele da dožive isti prizor, tako da gužva kreće već od 5h ujutru.
Nakon izlaska sunca, svi polako kreću u obilazak glavnog, ujedno i najvećeg hrama. Simbol Kambodže, nalazi se čak i na zastavi.
Bila sam potpuno očarana onim što vidim, i tako sam nastavila da lutam njegovim hodnicima, istražujući svaki deo ovog magičnog hrama.
Toliko sam bila fascinirana, da sam potpuno izgubila predstavu o vremenu, i na kraju se zadržala čitavih 2 sata obilazeći samo jedan hram. Inače ceo kompleks sadrži više od 1000 hramova.
Na dva točka kroz istoriju
Nakon obilaska glavnog hrama, umesto da trčim nazad u tuk-tuk kao većina, ja sam sela na svoj bicikl i krenula da istražujem dalje. Vožnja kroz Angkor Thom, Bayon, Ta Prohm i druge hramove je neopisiva sloboda. Bez stresa, bez rasporeda, samo ja, moj bicikl i prašnjavi putevi kroz džunglu.
Zašto je bicikl savršen za Angkor?
- Nema čekanja – kad poželim da stanem, stanem
- Jeftinije je nego tuk-tuk (koji za ceo dan košta 15-20 dolara)
- Vozim kroz prelepe pejzaže i džunglu, uz cvrkut ptica
- Potpuna sloboda – krećem se svojim tempom, bez ikakvog pritiska i rasporeda
Pogrešno skretanje
Iako je mapa vrlo korisna za kretanje po kompleksu, moja orijentacija u prostoru nije baš na zavidnom nivou. Tako se desilo da sam skrenula na pogrešnom mestu, i onda se vozila još nekoliko kilometara, u pogrešnom pravcu.
Nakon nekog vremena mi je bilo čudno to što ne vidim turiste, ni automobile, već samo lokalce, a i njih je sve manje. Onda sam uzela mapu i shvatila da treba da se vratim na potpuno drugu stranu.
Iako me je to koštalo dodatnih par kilometara pedalanja, bilo je zaista zanimljivo voziti kroz nepoznate delove Kambodže. Između ostalog, nabasala sam i na “market” koji mi je bio preko potreban. Naravno da to nije bio market, već neka seoska prodavnica, koja je ujedno i benzinska pumpa i automehaničarska radnja.
U tom trenutku mi je bila potrebna bilo kakva hrana i osveženje. Za $2 sam kupila fejk kambodžanski Pringles, Oreo sa sumnjivim rokom trajanja i Šveps. Verujte, od svega što se tamo nalazilo, to je delovalo najsvežije na policama.
Nakon okrepe, vraćam se na pravi put, i nastavljam da obilazim ostale bitne hramove.
Koliko traje vožnja?
U zavisnosti od toga koliko se zadržavate u određenim hramovima, vožnja može da potraje jako dugo.
Ukoliko se odlučite na ovakav vid avanture kroz Angkor Wat, budite spremni na nekih 40km pedalanja, što može biti dosta iscrpljujuće. Sam kompleks je jako veliki, iako možda na mapi ne deluje tako.
Pored vožnje bicikla, potrebno je pešačiti i obilaziti svaki hram. To automatski podrazumeva parkiranje bicikla, zaključavanje, i tako iznova i iznova.
Putevi su dobri za vožnju, ali temperature su uglavnom visoke, pa treba imati u vidu i to, pre nego što krenete.
Da li je iscrpljujuće? Jeste!
Da li je vredelo? Itekako!
Šta poneti sa sobom
- Kremu za sunce (čak i rano ujutru sunce brzo postane jako)
- Šal ili maramu (za pokrivanje ramena i kolena u hramovima)
- Vodu
- Šešir ili kačket
- Nešto od hrane (iako postoje restorani u kompleksu, ne deluju baš kao najbolja opcija)
Zaključak – dan za pamćenje
I dok sam se predveče vraćala nazad u Siem Reap, prašnjava i umorna, ali sa osmehom od uveta do uveta, shvatila sam da je ovo bio najlepši način da upoznam Angkor Wat. Bicikl ti daje slobodu, prostor za tišinu i priliku da budeš deo prirode – a ne samo još jedan turista u redu za fotku.
Ako volite da putujete svojim tempom, bicikl kroz Angkor Wat je moja topla preporuka. Verujte mi, noge će se možda buniti sutra, ali srce će biti zahvalno, zauvek.
