Čitavo moje putovanje kroz Jugoistočnu Aziju je odudaralo od plana, počevši od prvog dana. Pa tako je došao na red i ovaj put od Vijetnama do Kambodže.
Kada sam aplicirala za vizu za Kambodžu, upisala sam da će mesto ulaska u zemlju biti aerodrom u Pnom Penu, određenog datuma. To je naravno bio prvobitni plan.
Dok sam boravila u Ho Ši Minu, a kako mi se ovaj grad mnogo svideo, odlučila sam da produžim boravak. Samim tim cene avionskih karata od Ho Ši Mina do Pnom Pena su postale jako skupe, i nije mi preostalo ništa drugo nego da nađem alternativno rešenje.
To rešenje je bio autobus, ali tu je došla i moja briga oko mesta i datuma koje sam navela u vizi. U ovom trenutku, ništa od toga nije bilo tačno, ni mesto ulaska u zemlju, ni datum.
Nakon kontaktiranja ambasade Kambodže, dobila sam odgovor da je viza validna od trenutka dobijanja, a da mogu ući na bilo koji zvanični prelaz. Odlično! Vreme je za putešestvije od 7 sati, i prelazak granice kopnenim putem.
Kupovina karte
Karte za ovu rutu prodaju bukvalno svi – od hostela do agencija koje izgledaju kao da prodaju sve, od SIM kartica do krokodilskih torbi. Ja sam svoju kartu kupila dan ranije preko sajta 12Go.asia, za oko $30. Možete birati između standardnih autobusa i tzv. “sleeper” buseva, ali kako je ruta relativno kratka (oko 6 sati plus granica), uzela sam običan dnevni bus.
Izazov zvani: Pronaći autobus
Autobus je krenuo iz distrikta Pham Ngu Lao, koji je inače backpackerski epicentar Ho Ši Mina. Kako sam bila smeštena na 5 minuta od mesta polaska, nije bilo potrebe ni za kakvom logistikom. Naravno, po navici, uvek gledam da dođem bar 15-20 min ranije gde god da idem.
Ujutru me je sačekala provala oblaka po izlasku iz hostela, ali hej…tu sam, blizu. Šta može da pođe po zlu? Ispostavilo se da lokacija polaska autobusa na mapi nije bila tačna.
Onda je krenulo moje jurcanje sa kišobranom, po pljusku, od jedne stanice do druge, pokušavajući da saznam gde je autobus. Nakon 15 minuta trčanja tamo-ovamo, i usput pitajući ljude, uspela sam da nađem mali lokal koji je zadužen za konkretno taj autobus.
Polazak je naravno kasnio, što mi je dalo vremena da se bar malo osušim pre ulaska u autobus.
Iznenađenje!
Nešto što sigurno nisam mogla da očekujem na ovoj vožnji je komfor, i to kakav!
Autobus je bio moderan, prostran i vrlo čist. Sedišta su bila kao fotelje, koja su mogla lepo da se spuste. Čak je i naslon za noge bio podesiv, tako da sedište možete pretvoriti u krevet.
Svako mesto je imalo utičnicu za punjenje telefona, a odmah nakon ulaska, dobili smo i flašicu vode i kroasan. Na pola puta su nam podelili i kafu. Klima je radila kako treba – ni prehladno, ni zagušljivo. Iskreno, ovakav prevoz se retko viđa.
Prelazak granice
Ceo proces prelaska granice je vrlo brz i jednostavan. Čim smo stigli na granicu Moc Bai – Bavet, izašli smo iz autobusa i uputili se ka šalterima. Ako već imate e-vizu za Kambodžu, sve ide još brže – pokazujete pasoš, jedan pečat i idete dalje. Postoji mogućnost dobijanja vize i na granici, ali onda taj proces traje malo duže.
Ja sam unapred izvadila e-vizu online (cena je $30), pa nije bilo nikakvih dodatnih taksi ili „čudnih provizija“. Sve ukupno – granicu smo prošli za manje od pola sata.
Nakon prelaske vijetnamske granice, vozač nas je odvezao do “Duty free” tržnog centra. Tržni centar se sastoji od nekoliko radnji, prodavnice i restorana. Glavni razlog dolaska ovde je bio naravno ručak, pre nego što nastavimo putovanje. Za svega $5 možete poručiti prilično ukusan i obiman obrok.
Putovanje – utisci
Avion možda jeste brži način da se stigne od jedne zemlje do druge, ali vožnja autobusom kroz ovaj deo sveta je neverovatno iskustvo.
Iako možda na prvu deluje da vožnja dugo traje, autobusi su toliko udobni, da nećete ni osetiti. Sa druge strane, imaćete priliku da vidite kako izgledaju ruralni delovi ovih zemalja, i stvorite sliku života ovih ljudi.
Da li bih ponovila ovu rutu?
Apsolutno! Na osnovu svih iskustava sa ovakvim vidom prevoza u ovim zemljama, avion više ne dolazi u obzir kao opcija.
Za $30 dobila sam udoban prevoz, brz prelazak granice i sjajnu uslugu. Ako volite da putujete drumom, a želite da izbegnete aerodrome i dodatne troškove, ovo je odlična opcija.
Uz dobar izbor prevoznika, relacija Ho Ši Min – Pnom Pen autobusom može biti baš lepo iskustvo, čak i ako niste tip koji voli “avanturističke” vožnje.
Koliko me je ova vožnja oduševila, govori i to da sam od Pnom Pena do Siem Reap-a takođe otpisala avion, i kupila kartu za autobus.
